народна традиција

Најстарија кућа у Бачком Петровцу


Најстарија кућа у Бачком Петровцу је изграђена 1799. године.Кућа је делимично укопана у земљу и забатом окренута према улици, што је типично за старији тип панонске куће. Кров је прекривен трском. Зидови су од набоја, бело окречени.

Поред куће укопан је дрвени стуб на којем су се сушиле посуде за млеко.


Били смо изненађени како је у тако малој кућици могла живети цела породица. Све је слатко, ушушкано, али премалено. Као за патуљке. Сазнали смо да су куће ниске због грејања, а укућани су више времена проводили напољу у раду. Кухињица је таман да стане вредна домаћица и домаћин да јој припомогне око ложења ватре.

У пољопривредном музеју у Кулпину


Другог дана Фестивала хлеба посетили смо пољопривредни музеј у Кулпину.Музеј је смештен у Дворцу Дунђерски, који је крајем 19.века био део имања ђорђа Дунђерског, утемељитеља пољопривреде у Војводини. Видели смо поставке о гајењу и преради дувана, хмеља, сирка, а нама је најзанимљивије било о гајењу пшенице. Видели смо експонате и слике како се некад узгајала пшеница. То ћемо искористити за представу "Од сетве до жетве".



ФЕСТИВАЛ ХЛЕБА -драмска радионица


Жетва је један од важнијих догађаја у нашем народу.



Јутро уочи сетве. Цела породица је поранила и спрема се за одлазак на њиву.


Кад је посао велик онда у помоћ притекне цело село. То се зове моба. Млади косци журе на њиву, а девојке ће за њима.
Богатство једне породице се мерило по броју чељади. Што је више радне снаге, то је кућа богатија.
Најважније је пре свршетка жетве оставити венчић од последњег класја и украсити га црвеник кончићем и другим цвећем. Домаћин га окачи на амбар до идуће сетве. Девојке су се украшавале венчићима.




Катарина, Тара, Каћа, Михајло, Марио, Лука и Никола су данас били учесници драмске радионице "Од сетве до жетве".

Обележавање Дана породице


И ми имамо шта да кажемо и сликом и речју....



На позив Лукине маме наш разред се укључио у обележавње светског Дана породице, 15 маја.

Причали смо о породицама у свету, колико су различите а исте, инспирисани темом цртали смо, а затим смо отишли у Општину да причамо о томе шта за нас значи породица.

Боравак на Копаонику


Нисмо могли ни замислити да ћемо се грудвати у јуну. Снег нас је све изненадио. Неки нису спавали целу ноћ гледајући крупне пахуљице како падају. Мислим на друштво из собе бр. 202. Како је изненада забелео Копаоник, тако је брзо и нестао. Да није фотографија мислили бисмо да је то био зимски сан.