Novogodisnja pesma

Ala je hladno,
Vice Deda Mraz,
Sad znam da stvarno,
Dolazi do nas.

Irvasi na broju,
Stoje u koloni,
U letenju ka zvezdama,
Vesti su oni.

Kad cujes,
Da zvona zvone,
Svi trce,
U kolone.

Da dobiju,
Neki Poklon,
Veceras tokom,
VELIKE PARADE!!!


Tara Pogancev IV3

Два брата

Имам једну маму
један је мој тата
ниједну сестру немам
ал имам два брата.

Имам једну мацу
и једну лутку Цацу
два покварена сата
и ... два брата.

Када мама није ту
није ту ни тата
сестру немам ја
ал имам два брата.

Кад изгубим мацу
и моју лутку Цацу,
кад на поправци су два покварена сата
ја имам два брата.

И када је мама ту
и када је тата ту
и када је ту маца
и моја лутка Цаца,
када су ту два поправљена сата
поред мене су и даље
моја два брата!

Тара Бајат IV-3

Желим да будем ...

Желим да будем цар,
што блада планетом целом,
желим да будем неко
што царује шумом белом.

Желим да будем борац
да се са зверима борим,
желим да победем чудовишта
у ноћним морама мојим.

Желим да ме се криминалци боје
да памте име моје,
да моја дела путују генерацијама
да помажу људским цивилизацијама!

Када неко жели нешто да буде
и поље месождерки пред њим ће да вене
ништа га неће натерати
да са свог пута скрене!

Тара Бајат IV-3

Љубомора, нормална ствар!

Када имаш секу ил бату
и када се они разболе
мислиш да родитељи од тебе
више њих воле.

Нон стоп крај кревета стоје
читају му бајке и стрипове моје
дозвољавају му да у кревету једе
а ја мрмљам да је гори од болесног деде!

Кад размислиш боље
није крај света
да маторци проводе време
крај болесног детета!

И предност то има
каже ми тата
јер нема игре без сестре ил брата!

ТАРА БАЈАТ IV-3

Evo ovako,
Ukratko receno,
Svako ima dusu,
I srce maleno.

Neko za skolu,
Neko za ples,
Neko za sport,
A neko za dres.

Svako ima tajnu,
Neku malu kratku,
Neko ima lubavnu,
A neko slatku.

Svako ima knjigu,
Od papira bela,
Sto je nebi citala,
Sto u biblioteku nebi sela.

Svako ima druga,
Nekome je Lola,
Nekome je Danica,
A nekome je Skola.

Tara Pogancev=Pogancev Tara=Pesnikinja stara

Размишљам пред пауковом мрежом

Врло често сам наилазила на паукову мрежу. Плашећи се паука и неразмишљајући руком сам кидала његово дело.

Паука се више не плашим. Сад кад наиђем на испреплетане танке нити замислим се испред њих. Потсете ме на причу коју смо читали у трећем разреду, Стакларева љубав. Прозирне и на сунцу блештаве нити ми изгледају као стаклареве рукотворине. Више ми не пада на памет да му покварим његово уметничко дело. Знам да он своју мрежу плете због преживљавања, али то стварно изгледа као украс природе. Паучина је толико танка и нежна баш као Светлоока. И најмањи неопрезан додир је може раставити. Понекад када боље погледам у распоред нити сетим се и предивног веза наших бака. Свака мрежа је оригинална и непоновљива. Сваки паук је једна стара бака која стрпљиво и марљиво извезе украс.

Ово су неке од мојих мисли о пауковој мрежи.Ни сама не знам, када следећи пут угледам то крхко пауково дело на које ће ме навести размишљање.

Ксенија

ПРИЧАЛА МИ МАМА



Пред спавање, мама ми је причала приче, а прича која ми се највише допала је прича о папирним луткама.
Те лутке су биле посебно интересантне јер су биле исечене из новина, као и њихова одећа. Оне нису могле да стоје саме јер су биле савитљиве, па су их деца држала у руци и качила одећу за њихова рамена и струк. Сво време су уредно биле послагане у једној фиоци, док су све остале играчке биле разбацане по целој соби. Једне ноћи, кад су деца заспала, лутке су схватиле да им је ту досадно, па су одлучиле да изађу. Мучиле су се, савијале и пресавијале на једну и другу страну, док нису испале из фиоке. Биле су изненађене кад су угледале једног пластичног робота, који је био будан и тужно стајао поред врата од собе. Питале су га шта он ту ради, а он им је рекао да би волео да изађе напоље да види како звезде сјаје, али се плаши да изађе сам. Лутке су биле одушевљене и рекле да би и оне то желеле. Полако су изашле из собе и робот са њима. Напољу је била тамна ноћ без иједне звезде. Одједном је почело да грми и сева и крупне капи кише су пале. Лутке од папира су се поквасиле и тако влажне су лежале на бетону. Робот је стајао са стране и било му је жао, јер није знао како да им помогне.Чекали су јутро да киша престане и да се лутке осуше, па да се врате у своје фиоке. Тако су и учиниле.
Лутке су дуго памтиле овај догађај, исто као и ја што ћу памтити ову причу.


Бјанка Бујак

Где да идемо на излет

Ово је место где можемо да остављамо кратке предлоге где да идемо на излет на један дан.

Ја бих предложила да идемо u Нови Сад.

Остављајте и своје предлоге.
Александра Мариновић IV3

Mace!







Postoji li nesto tako slatko?

Tara Pogancev


Sveti Sava (po rođenju Rastko Nemanjić; rođen oko 1169. u deževačkom kraju na planini Goliji, preminuo je 14. januara (po julijanskom kalendaru) 1236. u Trnovu u Bugarskoj, pri povratku sa hodočašća u Jerusalimu) je bio najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i prvi srpski arhiepiskop. Bio je brat kraljeva Vukana i Stefana Prvovenčanog. Izborio se za samostalnost raške arhiepiskopije od Vizantije 1219. godine i postavio temelje današnje Srpske pravoslavne crkve.

Rastko Nemanjić je u mladosti od oca dobio Zahumlje na upravu. Međutim, Rastko je pobegao na Svetu goru i zamonašio se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona. Kasnije je sa svojim ocem, koji se u međuvremenu zamonašio i dobio ime Simeon, podigao manastir Hilandar, prvi i jedini srpski manastir na Svetoj Gori.

U Srbiji je ubrzo došlo do borbe za vlast između Savine braće. Zbog toga se Sava vratio u Srbiju, kako bi zaustavio građanski rat. Istovremeno se bavio prosvetiteljskim radom, nastojeći približiti svojim sunarodnicima osnove verske i svetovne pouke, da bi se 1217. vratio na Svetu goru. Godine 1219. Sava je od vaseljenskog patrijarha u Nikeji izborio autokefalnost srpske crkve, a patrijarh ga je imenovao za prvog srpskog arhiepiskopa. Ostao je arhiepiskop sve do 1233, da bi ga potom zamenio njegov učenik Arsenije. Više puta je putovao u Palestinu. Na povratku sa jednog od hodočašća iz Svete zemlje 1236. smrt ga je zatekla u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Vladislav.

Njegova najznačajnija pisana dela su „Žitije, spomen na pokojnog oca Stefana Nemanju (Simeona)“, „Karejski tipik“, „Hilandarski tipik“ i „Studenički tipik“, kao i „Nomokanon“.

Savin kult u narodu bio je jak. Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanlijskog carstva, turski zapovednik Sinan-paša je 1594. spalio Savine mošti na Vračaru. Na mestu za koje se veruje da se to odigralo podignut je Hram svetog Save. U Srbiji se dan njegove smrti po gregorijanskom kalendaru (27. januar) proslavlja kao Dan prosvete.

Preuzeto sa sajta:

http://sr.wikipedia.org

Tara Poganceev

Школе

Школа је образовно-васпитна установа у којој:учитељи,наставници и професори,по унапред утврђеном плану и програму,преносе знање млађој генерацији.Сам пренос знања млађој генерацији може да се изводи изван школе тј. код куће у властитој режији,што би се назвало кућна школа или школовање код куће.У случају кућне школе,само образовање код куће врше родитељи или приватни учитељ.Мада је,пре увођења закона о озбиљном школовању,образовање већ било извођено код куће или у оквиру цркве или манастира, у Србији, у модерном смислу речи школовање код куће је алтернатива формалном школовању у школским установама.
Александра Мариновћ IV3

Размишљам пред пауковом мрежом

Док сам била мала била сам дете авантуристичког духа.
Једног дана сам налетела на нешто.Очаравајућа паукова мрежа је стојала разапета предамном.Посматрала сам је задивљено.Кад сам се мало више удубила схватила сам да је свака нит имала своје место.Пресијавале су се на сунцу.Паук није био у својој раскошној палати.То ме је зачудило јер је све изгледало као да је тек направљено.Помислила сам да је он у ствари отишао са својом паучицом да прославе усељење.Погледала сам у његову мрежу. нешто је летело ка њој. Најпре сам се уплашила, а онда схватила да да је то у ствари само једна мува.Некако се уплела у мрежу. Истог трена се појавио паук. Умотао је муву и почео да је једе.Паукова мрежа тада и није изгледала тако дивно као и пре зато што је мува постала његова храна. Знам да паук мора да се храни,али ми је ипак било жао муве.Почело је да се смркава и знала сам да је то знак да треба да кренем кући.Погледала сам ка мрежи.Муве више није било.Тек тада сам схватила да се паук храни инсектима попут себе.
Моје мисли су тада одлутале у један потпуно други свет, свет паукова и њихових замкова сачињених од невероватно танких , испреплетаних нити.

Ања Вранеш

Размишљам пред пауковом мрежом

Баш синоћ пре него што сам легла у ћоску мог зида угледала сам паука.Размишљала сам дали да га уништим,да ме не уједе,али тамо се појавио још један паук беба било их је двоје,била сам храбра и рекла:ако ја срушим ту мрежу онда ће се сав труд који је паук уложио да се распадне,а и мама и беба неће имати где да живе.Ако би они почели да праве нову мрежу требало би им много дана,а и док они праве мрежу може неко да их убије,а да они немогу поново да направе себи кућу ја би их ставила у кућу за моје барбике. Паукови не живе јако дуго зато што их људи убијају,а молим те људе који убијају паукове да то више не раде,ЈЕР И ПАУКОВИ ИМАЈУ ПРАВО НА ЖИВОТ!!! ЈОВАНА ТОДОРОВИЋ.

Razmisljam pred paukovom mrezom

Puno puta sam videla paukovu mrezu,ali nikad nisam razmisljala koliko je pauk ulozio truda da bi je napravio.
Vecinom, kada sam videla paukovu mrezu unistila sam je.Mislila sam da ce pauk opet brzo isplesti novu mrezu.Kada sam procitala pesmu od Desanke Maksimovic ,,Paukovo delo'' shvatila sam da pauk ulozi jako puno truda da bi opet ispleo novu mrezu.Neki ljudi pokidaju paukovu mrezu na bilokojuda naidju.Oni ne znaju da bi se bez paukova namnozile:musice,komarci,muve...
Paukovi su zapravo najzanimljiviji insekti,pocelo je jako da me zanima kako oni pletu mrezu i koliko im treba da bi je napravili.



Anja Vajagic


Eво пошто смо учили о Ђавољој Вароши ево једне слике.Молим вас коментаришите.Невена

Brzi pretrazivac

Zdravo!Dobrodosli na TARINE PRECICE na kojima mozete brze stici klikom na tekst.Na primer mozete prtovati sa sajta do sajta a da ne ukucavate cele adrese.

Svuda podi kusi dodi

Drumom hodis,vodom brodis

Sve,sve ali zanat

Sveti Sava

Ako vas jos nesto zanima i mislite da treba napraviti i tu precicu samo napisite i stize nova precica.

Tara Pogancev

Evo jos jedna lepa slika zalaska sunca prirode

Док поточић бруји цвеће мирише.Ово ме подсећа на Копаоник(кад смо ишли у шетњу).
Невена

Zadivljujuca slika prirode.Mario



priroda


Дивна природа.Да ли вам се свиђа слика?

Размишљам пред пауковом мрежом


Пошто је учитељица рекла да препишем састав ја ћу то и да урадим. Али пре свега хтела бих да још неко препише састав да чујем и остале и да мој не буде усамљен.

Не знам како ико може да размишља о некој мрежи, али ипак и ја некад станем да се дивим.
Размишљам о школи или мами или зеки... Размишљам о небитним стварима али моје очи као да су мушице туристи па се шетам и хвалим паука.

Свака њему част кад крхку свилу везе. Пожелим да ми се чипка на столу налази па да све около краси. Његове танане нити ме подсећају на чипке свилене, на пахуље малене што се ноћу нижу по небу плавом.
Ипак, кад га се бојим и згњечим га , спустим поглед и кајем се што сам убила уметника.
Нико тако плести као паук не уме. Чудо природе, ни то нико не разумеи пита се: ,,Зашто баш тај дар паук има?"


Тара Поганчев

Ево Тара сад твој састав неће усамљен.

Свако је створен за нешто:човек да гради кућу,птица да прави гнезда а паук да плете мрежу.Никада нисам видела паука како прави мрежу.Имала сам прилику да видим паукову мрежу,али већ завршену.Чиме ли он плете мрежу?

Од увек ме је занимало како паук прави мрежу,како он то лепо направи,како кад прави не греши...Паук кад прави мрежу подсећа ме на човека који прави кућу.Једном кад сам гледала у паукову мрежу замислила сам се,и мислила да ли паук живи сам,издвојен у подруму и гледа у једну ствар.Како му није досадно?Могла бих цео дан седети и гледати паука и његову мрежу.Како ли је само вредан тај мали паук.

Никада ми неће бити јасно како та мала животиња исплете тако лепу и велику мрежу.Паук је баш вредна животиња. Невена

Природа


Како бисте назвали ову слику?

Средњовековни замкови служили су за становање, али и за одбрану. Све што је било потребно становницима замка обезбеђивали су сељаци који су живели у кућицама изван зидина.

Имам и његов видео. По мени је прва класа, а по вама, не знам. Видите га па коментаришите.I

Тара Поганчев



Направите слике са вашим љубимцем али молим вас да буде ваш а не скинут са Интернета.


I ja imam zeku. Imam i njegovu sliku. Nazvala sam je: ZEKA KRALJ. Zato sto nosi krunicu.

Poklonite se molim.

Ha Ha!!!

Tara Pogancev
P.S.
Da vidite jos jedan post o zekama kliknite na zvezdice.Recite mi da li radi. *****

У стара времена када су људи почели да раде неке ствари свесно, за храну су јели водене корњаче, а за пиће су имали воду.Лука Милетић.



ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ???

Лепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолотских археолошких налазичта Смештено је на десној обали Дунава у Ђердапској клисури,у Србији,у централном делу Балканског полуострва.Овај локалитет,који је име добио по дунавском виру,био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура пра историје.Између 1965. и 1970. откривено је рибарско овачко насеље са зачецима култивације и доместификације.Током ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката(као стамбених,тако и сакралних)који су изграђени у периоду од око 6500. до 5500.године пре наше ере.Главни руководилац истраживања овог локалитета је био професор др.Драгослав Срејовић,археолог,академик и професор Универзитета у Београду.Александра

Баш је лепа слика.

Дивна зимска идила.
Невена и Катарина

Умиљати зечићи


Мама и младунче су на овој слици као створени једно за друго.
Јована и Александра

Маскенбал


Било нам је баш лепо..
Мама Гоца

Ово је баш супер и добро.

Katarina je napisala jednu cupaljku, ja bih htela da napisem jednu tasunaljku koja mi se svidja.

Tasi,moja ,pa moja,

nosi deda seboja

na seboji sara

to je bubamara,bubamara lepeta

ne boji se deteta,

na ruku mu sleta,

sa seboja cveta

Anja Vajagic

Сад ћу вам написати песмицу.
Ова песмица је заправо цупаљка.Овакве цупаљке су се некад певале.

Опа, цупа, танана,
што ми ниси казала
да мој драги болује
да му носим понуде
од комарца ребарца
од мушице душице
једну коцку шећера
да мој драги вечера
у решету ракије
да се драги напије.




Каћа В.

Uputstvo - kako dodati sliku - od mame Goce

ПОДСЕТНИК

  • Молим да се потпишете када напишете коментар!!!
  • Немојте потписивати туђа имена!!!
  • Обавезно проверите правопис!!!
  • Молим вас да се потпишете када пишете пост!!!
  • ХВАЛА ШТО ПОШТУЈЕТЕ ОВАЈ ПОДСЕТНИК!!!

Александра

Mala uputstva od mame Goce

Bas mi je drago sto ste tako lako i brzo shvatili ovo pisanje na blogu. Stvarno ste pametne glavice! Svaka cast!

Da li ima nesto sto nije jasno ili bi zeleli da naucite? Recimo, kako se stavljaju slike? Ili mozda nesto drugo? Mogu vam napraviti mali video i pokazati kako se to radi, i nije jako tesko.

Ako se neko necega novog seti, molim Vas da predlozite...

Zamolila bih samo da stavite Naslov na post, jer se tako lakse nalazi posle. /znaci samo u zvanje ukucajte naslov/

Takodje bi trebalo da posle svakog komentara i posta napisete cije su to misli ili komentari...

Znaci, POTPISITE SE. /nemojte potpisivati tudja imena/

Evo i prilike da kazete sta vam je bilo najteze , molim glasajte---------------------->


Mama Goca

Slike su strava. Jovana

Лепо је видети да се и учитељице ѕабављају а не само ми деца!!!

Evo nas opet ,ali u punom sastavu sa Draganom.

Nadam se da ce vam se svideti video.Sadrzi neke od slika sa Kopaonika.Video je mali ali je dovoljan da osvezi vase pamcenje.Molim vas da komentarisete.



Ovo je po nama najbolja slika devojica IV3,

Jedva čekam da devojčice napišu svoju misl.

Izabrali smo najbolju sliku po nama,ona je sa ekskurzije na Tari,dečaka IV3.

Zanima nas vaše misli.

Хлеб је празник

Хлеб је благородни дар природе, храна, која се не може заменити ни једном другом храном. кад смо болесни, жељу за хлебом губимо тек кад је изгубимо за свим осталим; кад нам се опет та жеља врати, то је већ знак оздрављења. Хлеб пристаје уз свако доба дана, уз свако доба живота и уз сваку врсту варива; он побољшава сваку другу храну, он је отац и лошег и доброг варења. Кад се једе с месом или са другом храном, не губи ништа од своје сласти. Он је тако присан човечјој нарави, да му тек што смо се родили, поклањамо сву своју љубав, а до смртног часа не можемо га се заситити.

Огистен Пармантије

Фестивал хлеба у Новом Саду је празник у славу хлебова и пекарства и као такав, јединствен у Европи.

Фестивал хлеба


Дали смо допринос Фестивалу хлеба у Новом Саду игроказом "Од сетве до жетве".


Blogger cas...


.
Danas smo imali cas u Informatickom kabinetu, i zajedno smo malo radili na nasem blogu. Meni se sve jako svidelo, ali bih zelela da mi vi kazete sta vam je nejasno ili tesko, ili vam se nesto nije svidelo....
Bilo sta...
Samo ostavite komentar posle ovog posta.
Jedva cekam da cujem i procitam vase utiske...

Mozete i prokomentarisati sliku a i odgovoriti na anketu sa vase desne strane------------>


p.s. slika je promenjena, pre je bila jedna sa Sundjer Bobom...

Malo uputstvo - ZA RODITELJE



Evo napravila sam mali video , mozda je malo smesan, ali valjda ce pomoci da se neke nejasne stvari malo razjasne.

Ako imate neke predloge i sugestije , slobodno pitajete i komentarisite...
Na primer, kako se pise znak @ , ili problemi oko cirilice , ili sta vi vec smatrate nejsnim...

Pozdrav!

народна традиција

Најстарија кућа у Бачком Петровцу


Најстарија кућа у Бачком Петровцу је изграђена 1799. године.Кућа је делимично укопана у земљу и забатом окренута према улици, што је типично за старији тип панонске куће. Кров је прекривен трском. Зидови су од набоја, бело окречени.

Поред куће укопан је дрвени стуб на којем су се сушиле посуде за млеко.


Били смо изненађени како је у тако малој кућици могла живети цела породица. Све је слатко, ушушкано, али премалено. Као за патуљке. Сазнали смо да су куће ниске због грејања, а укућани су више времена проводили напољу у раду. Кухињица је таман да стане вредна домаћица и домаћин да јој припомогне око ложења ватре.

У пољопривредном музеју у Кулпину


Другог дана Фестивала хлеба посетили смо пољопривредни музеј у Кулпину.Музеј је смештен у Дворцу Дунђерски, који је крајем 19.века био део имања ђорђа Дунђерског, утемељитеља пољопривреде у Војводини. Видели смо поставке о гајењу и преради дувана, хмеља, сирка, а нама је најзанимљивије било о гајењу пшенице. Видели смо експонате и слике како се некад узгајала пшеница. То ћемо искористити за представу "Од сетве до жетве".



ФЕСТИВАЛ ХЛЕБА -драмска радионица


Жетва је један од важнијих догађаја у нашем народу.



Јутро уочи сетве. Цела породица је поранила и спрема се за одлазак на њиву.


Кад је посао велик онда у помоћ притекне цело село. То се зове моба. Млади косци журе на њиву, а девојке ће за њима.
Богатство једне породице се мерило по броју чељади. Што је више радне снаге, то је кућа богатија.
Најважније је пре свршетка жетве оставити венчић од последњег класја и украсити га црвеник кончићем и другим цвећем. Домаћин га окачи на амбар до идуће сетве. Девојке су се украшавале венчићима.




Катарина, Тара, Каћа, Михајло, Марио, Лука и Никола су данас били учесници драмске радионице "Од сетве до жетве".

Обележавање Дана породице


И ми имамо шта да кажемо и сликом и речју....



На позив Лукине маме наш разред се укључио у обележавње светског Дана породице, 15 маја.

Причали смо о породицама у свету, колико су различите а исте, инспирисани темом цртали смо, а затим смо отишли у Општину да причамо о томе шта за нас значи породица.

Боравак на Копаонику


Нисмо могли ни замислити да ћемо се грудвати у јуну. Снег нас је све изненадио. Неки нису спавали целу ноћ гледајући крупне пахуљице како падају. Мислим на друштво из собе бр. 202. Како је изненада забелео Копаоник, тако је брзо и нестао. Да није фотографија мислили бисмо да је то био зимски сан.


Размажена принцеза поново на сцени


У петак 22.маја 2009. одиграли смо"Бајку о размаженој принцези" за ученике наше школе.

Громогласан аплауз је био најбољи показатељ колико им се представа допала. Мали глумци су ме одушевили. Чини ми се да су све бољи и опуштенији. Надам се да ће имати прилике да још који пут покажу своје умеће.

Бајка о размаженој принцези



Ми смо један врло разигран и бајковит разред. Волимо да глумимо и да се маскирамо. Лако и уз пуно смеха али и помоћи и стрпљења, направили смо Бајку о размаженој принцези. Најпре је то била Мала принцеза, али пошто смо хтели да учествује цео разред, мало смо је проширили и од мале настала је размажена.

Пријавили смо се на фестивал Отворена сцена и освојили прву награду. Баш смо били поносни.

Blog Archive