ПРИЧАЛА МИ МАМА

Пред спавање, мама ми је причала приче, а прича која ми се највише допала је прича о папирним луткама.
Те лутке су биле посебно интересантне јер су биле исечене из новина, као и њихова одећа. Оне нису могле да стоје саме јер су биле савитљиве, па су их деца држала у руци и качила одећу за њихова рамена и струк. Сво време су уредно биле послагане у једној фиоци, док су све остале играчке биле разбацане по целој соби. Једне ноћи, кад су деца заспала, лутке су схватиле да им је ту досадно, па су одлучиле да изађу. Мучиле су се, савијале и пресавијале на једну и другу страну, док нису испале из фиоке. Биле су изненађене кад су угледале једног пластичног робота, који је био будан и тужно стајао поред врата од собе. Питале су га шта он ту ради, а он им је рекао да би волео да изађе напоље да види како звезде сјаје, али се плаши да изађе сам. Лутке су биле одушевљене и рекле да би и оне то желеле. Полако су изашле из собе и робот са њима. Напољу је била тамна ноћ без иједне звезде. Одједном је почело да грми и сева и крупне капи кише су пале. Лутке од папира су се поквасиле и тако влажне су лежале на бетону. Робот је стајао са стране и било му је жао, јер није знао како да им помогне.Чекали су јутро да киша престане и да се лутке осуше, па да се врате у своје фиоке. Тако су и учиниле.
Лутке су дуго памтиле овај догађај, исто као и ја што ћу памтити ову причу.


Бјанка Бујак