Размишљам пред пауковом мрежом

Врло често сам наилазила на паукову мрежу. Плашећи се паука и неразмишљајући руком сам кидала његово дело.

Паука се више не плашим. Сад кад наиђем на испреплетане танке нити замислим се испред њих. Потсете ме на причу коју смо читали у трећем разреду, Стакларева љубав. Прозирне и на сунцу блештаве нити ми изгледају као стаклареве рукотворине. Више ми не пада на памет да му покварим његово уметничко дело. Знам да он своју мрежу плете због преживљавања, али то стварно изгледа као украс природе. Паучина је толико танка и нежна баш као Светлоока. И најмањи неопрезан додир је може раставити. Понекад када боље погледам у распоред нити сетим се и предивног веза наших бака. Свака мрежа је оригинална и непоновљива. Сваки паук је једна стара бака која стрпљиво и марљиво извезе украс.

Ово су неке од мојих мисли о пауковој мрежи.Ни сама не знам, када следећи пут угледам то крхко пауково дело на које ће ме навести размишљање.

Ксенија