Evo ovako,
Ukratko receno,
Svako ima dusu,
I srce maleno.
Neko za skolu,
Neko za ples,
Neko za sport,
A neko za dres.
Svako ima tajnu,
Neku malu kratku,
Neko ima lubavnu,
A neko slatku.
Svako ima knjigu,
Od papira bela,
Sto je nebi citala,
Sto u biblioteku nebi sela.
Svako ima druga,
Nekome je Lola,
Nekome je Danica,
A nekome je Skola.
Tara Pogancev=Pogancev Tara=Pesnikinja stara
Размишљам пред пауковом мрежом
Врло често сам наилазила на паукову мрежу. Плашећи се паука и неразмишљајући руком сам кидала његово дело.
Паука се више не плашим. Сад кад наиђем на испреплетане танке нити замислим се испред њих. Потсете ме на причу коју смо читали у трећем разреду, Стакларева љубав. Прозирне и на сунцу блештаве нити ми изгледају као стаклареве рукотворине. Више ми не пада на памет да му покварим његово уметничко дело. Знам да он своју мрежу плете због преживљавања, али то стварно изгледа као украс природе. Паучина је толико танка и нежна баш као Светлоока. И најмањи неопрезан додир је може раставити. Понекад када боље погледам у распоред нити сетим се и предивног веза наших бака. Свака мрежа је оригинална и непоновљива. Сваки паук је једна стара бака која стрпљиво и марљиво извезе украс.
Ово су неке од мојих мисли о пауковој мрежи.Ни сама не знам, када следећи пут угледам то крхко пауково дело на које ће ме навести размишљање.
Ксенија
ПРИЧАЛА МИ МАМА
Пред спавање, мама ми је причала приче, а прича која ми се највише допала је прича о папирним луткама.
Те лутке су биле посебно интересантне јер су биле исечене из новина, као и њихова одећа. Оне нису могле да стоје саме јер су биле савитљиве, па су их деца држала у руци и качила одећу за њихова рамена и струк. Сво време су уредно биле послагане у једној фиоци, док су све остале играчке биле разбацане по целој соби. Једне ноћи, кад су деца заспала, лутке су схватиле да им је ту досадно, па су одлучиле да изађу. Мучиле су се, савијале и пресавијале на једну и другу страну, док нису испале из фиоке. Биле су изненађене кад су угледале једног пластичног робота, који је био будан и тужно стајао поред врата од собе. Питале су га шта он ту ради, а он им је рекао да би волео да изађе напоље да види како звезде сјаје, али се плаши да изађе сам. Лутке су биле одушевљене и рекле да би и оне то желеле. Полако су изашле из собе и робот са њима. Напољу је била тамна ноћ без иједне звезде. Одједном је почело да грми и сева и крупне капи кише су пале. Лутке од папира су се поквасиле и тако влажне су лежале на бетону. Робот је стајао са стране и било му је жао, јер није знао како да им помогне.Чекали су јутро да киша престане и да се лутке осуше, па да се врате у своје фиоке. Тако су и учиниле.
Лутке су дуго памтиле овај догађај, исто као и ја што ћу памтити ову причу.
Бјанка Бујак
Где да идемо на излет
Ово је место где можемо да остављамо кратке предлоге где да идемо на излет на један дан.
Ја бих предложила да идемо u Нови Сад.
Остављајте и своје предлоге.
Александра Мариновић IV3
Sveti Sava (po rođenju Rastko Nemanjić; rođen oko 1169. u deževačkom kraju na planini Goliji, preminuo je 14. januara (po julijanskom kalendaru) 1236. u Trnovu u Bugarskoj, pri povratku sa hodočašća u Jerusalimu) je bio najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i prvi srpski arhiepiskop. Bio je brat kraljeva Vukana i Stefana Prvovenčanog. Izborio se za samostalnost raške arhiepiskopije od Vizantije 1219. godine i postavio temelje današnje Srpske pravoslavne crkve.
Rastko Nemanjić je u mladosti od oca dobio Zahumlje na upravu. Međutim, Rastko je pobegao na Svetu goru i zamonašio se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona. Kasnije je sa svojim ocem, koji se u međuvremenu zamonašio i dobio ime Simeon, podigao manastir Hilandar, prvi i jedini srpski manastir na Svetoj Gori.
U Srbiji je ubrzo došlo do borbe za vlast između Savine braće. Zbog toga se Sava vratio u Srbiju, kako bi zaustavio građanski rat. Istovremeno se bavio prosvetiteljskim radom, nastojeći približiti svojim sunarodnicima osnove verske i svetovne pouke, da bi se 1217. vratio na Svetu goru. Godine 1219. Sava je od vaseljenskog patrijarha u Nikeji izborio autokefalnost srpske crkve, a patrijarh ga je imenovao za prvog srpskog arhiepiskopa. Ostao je arhiepiskop sve do 1233, da bi ga potom zamenio njegov učenik Arsenije. Više puta je putovao u Palestinu. Na povratku sa jednog od hodočašća iz Svete zemlje 1236. smrt ga je zatekla u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Vladislav.
Njegova najznačajnija pisana dela su „Žitije, spomen na pokojnog oca Stefana Nemanju (Simeona)“, „Karejski tipik“, „Hilandarski tipik“ i „Studenički tipik“, kao i „Nomokanon“.
Savin kult u narodu bio je jak. Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanlijskog carstva, turski zapovednik Sinan-paša je 1594. spalio Savine mošti na Vračaru. Na mestu za koje se veruje da se to odigralo podignut je Hram svetog Save. U Srbiji se dan njegove smrti po gregorijanskom kalendaru (27. januar) proslavlja kao Dan prosvete.
Preuzeto sa sajta:
Tara Poganceev
Школе
Школа је образовно-васпитна установа у којој:учитељи,наставници и професори,по унапред утврђеном плану и програму,преносе знање млађој генерацији.Сам пренос знања млађој генерацији може да се изводи изван школе тј. код куће у властитој режији,што би се назвало кућна школа или школовање код куће.У случају кућне школе,само образовање код куће врше родитељи или приватни учитељ.Мада је,пре увођења закона о озбиљном школовању,образовање већ било извођено код куће или у оквиру цркве или манастира, у Србији, у модерном смислу речи школовање код куће је алтернатива формалном школовању у школским установама.
Александра Мариновћ IV3
Александра Мариновћ IV3
Размишљам пред пауковом мрежом
Док сам била мала била сам дете авантуристичког духа.
Једног дана сам налетела на нешто.Очаравајућа паукова мрежа је стојала разапета предамном.Посматрала сам је задивљено.Кад сам се мало више удубила схватила сам да је свака нит имала своје место.Пресијавале су се на сунцу.Паук није био у својој раскошној палати.То ме је зачудило јер је све изгледало као да је тек направљено.Помислила сам да је он у ствари отишао са својом паучицом да прославе усељење.Погледала сам у његову мрежу. нешто је летело ка њој. Најпре сам се уплашила, а онда схватила да да је то у ствари само једна мува.Некако се уплела у мрежу. Истог трена се појавио паук. Умотао је муву и почео да је једе.Паукова мрежа тада и није изгледала тако дивно као и пре зато што је мува постала његова храна. Знам да паук мора да се храни,али ми је ипак било жао муве.Почело је да се смркава и знала сам да је то знак да треба да кренем кући.Погледала сам ка мрежи.Муве више није било.Тек тада сам схватила да се паук храни инсектима попут себе.
Моје мисли су тада одлутале у један потпуно други свет, свет паукова и њихових замкова сачињених од невероватно танких , испреплетаних нити.
Ања Вранеш
Размишљам пред пауковом мрежом
Баш синоћ пре него што сам легла у ћоску мог зида угледала сам паука.Размишљала сам дали да га уништим,да ме не уједе,али тамо се појавио још један паук беба било их је двоје,била сам храбра и рекла:ако ја срушим ту мрежу онда ће се сав труд који је паук уложио да се распадне,а и мама и беба неће имати где да живе.Ако би они почели да праве нову мрежу требало би им много дана,а и док они праве мрежу може неко да их убије,а да они немогу поново да направе себи кућу ја би их ставила у кућу за моје барбике. Паукови не живе јако дуго зато што их људи убијају,а молим те људе који убијају паукове да то више не раде,ЈЕР И ПАУКОВИ ИМАЈУ ПРАВО НА ЖИВОТ!!! ЈОВАНА ТОДОРОВИЋ.
Razmisljam pred paukovom mrezom
Puno puta sam videla paukovu mrezu,ali nikad nisam razmisljala koliko je pauk ulozio truda da bi je napravio.
Vecinom, kada sam videla paukovu mrezu unistila sam je.Mislila sam da ce pauk opet brzo isplesti novu mrezu.Kada sam procitala pesmu od Desanke Maksimovic ,,Paukovo delo'' shvatila sam da pauk ulozi jako puno truda da bi opet ispleo novu mrezu.Neki ljudi pokidaju paukovu mrezu na bilokojuda naidju.Oni ne znaju da bi se bez paukova namnozile:musice,komarci,muve...
Paukovi su zapravo najzanimljiviji insekti,pocelo je jako da me zanima kako oni pletu mrezu i koliko im treba da bi je napravili.
Anja Vajagic
Brzi pretrazivac
Zdravo!Dobrodosli na TARINE PRECICE na kojima mozete brze stici klikom na tekst.Na primer mozete prtovati sa sajta do sajta a da ne ukucavate cele adrese.
Svuda podi kusi dodi
Drumom hodis,vodom brodis
Sve,sve ali zanat
Sveti Sava
Ako vas jos nesto zanima i mislite da treba napraviti i tu precicu samo napisite i stize nova precica.
Tara Pogancev
