Хлеб је благородни дар природе, храна, која се не може заменити ни једном другом храном. кад смо болесни, жељу за хлебом губимо тек кад је изгубимо за свим осталим; кад нам се опет та жеља врати, то је већ знак оздрављења. Хлеб пристаје уз свако доба дана, уз свако доба живота и уз сваку врсту варива; он побољшава сваку другу храну, он је отац и лошег и доброг варења. Кад се једе с месом или са другом храном, не губи ништа од своје сласти. Он је тако присан човечјој нарави, да му тек што смо се родили, поклањамо сву своју љубав, а до смртног часа не можемо га се заситити.
Огистен Пармантије
Фестивал хлеба у Новом Саду је празник у славу хлебова и пекарства и као такав, јединствен у Европи.
2 коментара:
Ovaj tekst nas sve poceti kako je hleb jedinstven.
Moramo da naučimo da neko nema ni da hleba jede,a svi znamo da je hleb naj važnija hrana.
Slazem se sa Filipom. Takodje mislim da je hleb jako vazan. Dragan Kecman
Постави коментар