Да ли се сећате овог тренутка кад смо се поклонили публици?
Бјанка Бујак
Jesenja pesma
K'o mala damica,
Jesen postaje carica.
Zute,narandzaste i crvene,
Su boje njene haljine malene.
Crveni prslucic od lisca,
Ko nabujala reka kod usca.
Po vinogradu se setka,
Sa narandzastim sesiricem od gospodin Petka.
Jesen oblaci svet u sarene boje,
Ali se brzo gasi od snezne zime moje.
Aleksandra Marinovic IV-3
Novogodisnja pesma
Ala je hladno,
Vice Deda Mraz,
Sad znam da stvarno,
Dolazi do nas.
Irvasi na broju,
Stoje u koloni,
U letenju ka zvezdama,
Vesti su oni.
Kad cujes,
Da zvona zvone,
Svi trce,
U kolone.
Da dobiju,
Neki Poklon,
Veceras tokom,
VELIKE PARADE!!!
Tara Pogancev IV3
Два брата
Имам једну маму
један је мој тата
ниједну сестру немам
ал имам два брата.
Имам једну мацу
и једну лутку Цацу
два покварена сата
и ... два брата.
Када мама није ту
није ту ни тата
сестру немам ја
ал имам два брата.
Кад изгубим мацу
и моју лутку Цацу,
кад на поправци су два покварена сата
ја имам два брата.
И када је мама ту
и када је тата ту
и када је ту маца
и моја лутка Цаца,
када су ту два поправљена сата
поред мене су и даље
моја два брата!
Тара Бајат IV-3
Желим да будем ...
Желим да будем цар,
што блада планетом целом,
желим да будем неко
што царује шумом белом.
Желим да будем борац
да се са зверима борим,
желим да победем чудовишта
у ноћним морама мојим.
Желим да ме се криминалци боје
да памте име моје,
да моја дела путују генерацијама
да помажу људским цивилизацијама!
Када неко жели нешто да буде
и поље месождерки пред њим ће да вене
ништа га неће натерати
да са свог пута скрене!
Тара Бајат IV-3
Љубомора, нормална ствар!
Када имаш секу ил бату
и када се они разболе
мислиш да родитељи од тебе
више њих воле.
Нон стоп крај кревета стоје
читају му бајке и стрипове моје
дозвољавају му да у кревету једе
а ја мрмљам да је гори од болесног деде!
Кад размислиш боље
није крај света
да маторци проводе време
крај болесног детета!
И предност то има
каже ми тата
јер нема игре без сестре ил брата!
ТАРА БАЈАТ IV-3
Evo ovako,
Ukratko receno,
Svako ima dusu,
I srce maleno.
Neko za skolu,
Neko za ples,
Neko za sport,
A neko za dres.
Svako ima tajnu,
Neku malu kratku,
Neko ima lubavnu,
A neko slatku.
Svako ima knjigu,
Od papira bela,
Sto je nebi citala,
Sto u biblioteku nebi sela.
Svako ima druga,
Nekome je Lola,
Nekome je Danica,
A nekome je Skola.
Tara Pogancev=Pogancev Tara=Pesnikinja stara
Размишљам пред пауковом мрежом
Врло често сам наилазила на паукову мрежу. Плашећи се паука и неразмишљајући руком сам кидала његово дело.
Паука се више не плашим. Сад кад наиђем на испреплетане танке нити замислим се испред њих. Потсете ме на причу коју смо читали у трећем разреду, Стакларева љубав. Прозирне и на сунцу блештаве нити ми изгледају као стаклареве рукотворине. Више ми не пада на памет да му покварим његово уметничко дело. Знам да он своју мрежу плете због преживљавања, али то стварно изгледа као украс природе. Паучина је толико танка и нежна баш као Светлоока. И најмањи неопрезан додир је може раставити. Понекад када боље погледам у распоред нити сетим се и предивног веза наших бака. Свака мрежа је оригинална и непоновљива. Сваки паук је једна стара бака која стрпљиво и марљиво извезе украс.
Ово су неке од мојих мисли о пауковој мрежи.Ни сама не знам, када следећи пут угледам то крхко пауково дело на које ће ме навести размишљање.
Ксенија