Размишљам пред пауковом мрежом

Док сам била мала била сам дете авантуристичког духа.
Једног дана сам налетела на нешто.Очаравајућа паукова мрежа је стојала разапета предамном.Посматрала сам је задивљено.Кад сам се мало више удубила схватила сам да је свака нит имала своје место.Пресијавале су се на сунцу.Паук није био у својој раскошној палати.То ме је зачудило јер је све изгледало као да је тек направљено.Помислила сам да је он у ствари отишао са својом паучицом да прославе усељење.Погледала сам у његову мрежу. нешто је летело ка њој. Најпре сам се уплашила, а онда схватила да да је то у ствари само једна мува.Некако се уплела у мрежу. Истог трена се појавио паук. Умотао је муву и почео да је једе.Паукова мрежа тада и није изгледала тако дивно као и пре зато што је мува постала његова храна. Знам да паук мора да се храни,али ми је ипак било жао муве.Почело је да се смркава и знала сам да је то знак да треба да кренем кући.Погледала сам ка мрежи.Муве више није било.Тек тада сам схватила да се паук храни инсектима попут себе.
Моје мисли су тада одлутале у један потпуно други свет, свет паукова и њихових замкова сачињених од невероватно танких , испреплетаних нити.

Ања Вранеш